jul 2011
Još kao mali želeo sam da postanem arhitekta. „Problem“ se javio krajem treće godine srednje škole, kada sam shvatio da je moj nekadašnji talenat za crtanje delom nestao zbog nerazvijanja tokom školovanja, a delom bio prenesen na grafički dizajn i rad na kompjuteru.
Na pripreme na Velikom spremanju prijavio sam se zbog utisaka i reči hvale koje sam pročitao na sajtu, a očekujući da „reanimiram“ svoje crtalačko umeće – ni ne očekujući da ću na ovim pripremama dobiti i mnogo više od toga i da ću i sâm sa ovoliko uzbuđenja pisati ovu preporuku želeći da svima preporučim ovo jedinstveno iskustvo.
Upravo tako – bez razmišljanja mogu da kažem da su pripreme na Velikom spremanju najbolje pripreme za prijemni ispit i studije arhitekture u Srbiji. I više od toga – to je škola u kojoj ne učimo samo crtačka pravila i načine za rešavanje stereometrijskih zadataka, već se i izgrađujemo kao ličnosti koje će se baviti arhitekturom, kao umetnici, kao mladi i moderni ljudi koji će oblikovati svet. Bilji i Braci zahvalan sam što su me naučili kako da razmišljam na arhitektonski način, kako da stvaram na arhitektonski način, kako da iskažem sve što želim na arhitektonski način. Spremili su me za prijemni ispit, za studije i, iznad svega, za moju budućnost. septembar 2011
Nakon tri nedelje studija, kada sam seo da dopunim ove utiske, shvatio sam da nisam napravio pogrešan izbor, baš kao što su mi na Velikom Spremanju i rekli, uprkos tome što su mnogi ljudi iz moje okoline rekli da arhitektura, možda, i nije za mene. Takođe, shvatio sam da sam sebi mnogo puta rekao – Pa, ovo znam sa priprema. Mnogo toga sa čime sam se susreo na pripremama sreo sam i na fakultetu. Način rada i odbrana onoga što radim, pravac razmišljanja i tehnike stvaranja sa priprema – sve sam ih sreo i na fakultetu, i dale su mi ogromnu prednost u odnosu na ljude sa drugih priprema, i to na centralnim predmetima, koji ne samo da nose najviše poena, već i predstavljaju srž arhitektonskog „zanata“.
Profesori i asistenti često se zanimaju odakle mi, ljudi sa Velikog Spremanja, znamo neke stvari iz moderne arhitekture, kao i zašto se ne susrećemo sa uobičajenim poteškoćama – uvek sa ponosom kažem da sam se spremao na Petlovom brdu, kod Bilje i Brace Branković.
Njima dvoma uvek ću biti zahvalan što su mi dozvolili da u svet arhitekture uđem na pravi način i u velikom stilu.

Konačno dođe i taj trenutak, da ja kao bivši učenik napišem utiske o Velikom Spremanju, budućim učenicima. Prvi i osnovni savet svakom novom polazniku, jeste da se preispita dobro. Neka svako odgovori iskreno na pitanja postavljena na sajtu, i ako je siguran u to, onda neka odgovori na pitanja samom sebi. Koliko zaista želiš da upišeš arhitekturu? Ako nemašs ni trunku sumnje u svoju buduću profesiju, i ako te to iskreno čini srećnim, onda je ova škola pravo mesto za tebe. Takođe, moraš biti jako širokog shvatanja, i spreman na potpuno novi način razmišljanja i pristup radu. Moraš da pripremiš sebe na odricanje od nekih stvari tokom godine, poput slobodnih vikenda. Moraš shvatiti da ovde ne postoji šablon za polaganje prijemnog ispita, koji ćeš uvežbati ili nabubati napamet. Postoji milion načina da se on uradi, i nikada ni jedan neće biti 100% ispravan. Samo je cilj, da otkriješ koji je najbolji u zadatoj situaciji, i da ga dobro realizuješ. Postojaće ljudi koji će crtati milion puta bolje od tebe u startu. Postojaće ljudi koji će razbijati matu ko od šale. Ali to ne traba da te plaši. To treba da ti bude samo razlog više, da radiš jače i bolje. Mozda nećeš sustići niti prestići te ljude u crtanju ili mati, ali dostićićes skoro svoj vrhunac, a to je zapravo i poenta. Zato iako možda spadas u te ljude koji razbijaju u nekoj oblasti, znaj da to nije dovoljno i da to nije tvoj vrhunac. Jako bitna stvar, uči iz svojih grešaka, ali posebno iz tuđih!!! U početku pomislićeš da je 4h dnevno previše. Ali veruj mi, vremenom ćeš shvatiti da ti fali još koji sat. Uvek, redovno radi domaći i sav dodatni rad!!! Pamti objekte i njihove arhitekte i istražuj o njima, kad god imaš vremena. Ne pokušavaj da rešiš problem samo na jedan način. Moraš da ih imaš brdo. Možda ćeš se odreći nekih stvari, ali garantujem iz ličnog iskustva da ćeš dobiti neke predivne stvari na ovim pripremama. Prvenstveno to je društvo, možda čak i devojku/dečka. Videćeš, vremenom toliko ćete se zbližiti, da ćete svi postati kao jedan. Naravno subotom, pogotovu popodnevna smena, posle časa uvek pada i neka kafanica. Šalite se i smejte se dosta. Mesta za strah, paniku i zabrinutost nema!!! Checkpoint-i su posebno uživanje, videćeš i sam. Ma koliko ti se šinilo da je jako opasno ozbiljna stvar, nađi način da je učiniš malo simpatičnijom. Np. mi smo to radili tako što smo pravili kladioničarske kvote, ko ćce imati bolje procente, i tako se kladili u pivo ili čokoladne bananice. Trudi se da ne propustiš ni jedan dan, jer veruj mi 4 izgubljena sata, su veliki zaostatak, ali ne i nenadoknadiv. Rad u malim grupama je ogromna prednost. To će ti omogućiti konstantno usmeravanje ka crtačkom stilu koji tebi najviše odgovara, i ka samostalnom rešavanju matematickih problema. Pto se tice predavača, Bilje i Brace, reči hvale bi bile neopisivo dugačke. U par reči, mlad perspektivni ambiciozni bračni par arhitekti, koji nisu tako davno prošli što ćete vi prolaziti, koji su uvek spremni da vam se posvete 300%, i koji će dati sve od sebe da vam prenesu svo znanje koje imaju, a veruj mi da je ogromno. Slušaj svaki njihov savet i pridiku, i pokušaj da ih zapamtiš i primeniš kad je najpotrebnije. Vremenom ćeš shvatiti koliko se oni zapravo ubijaju od posla, i zapitaćeš se kad oni uopste spavaju, i tad ćeš početi još više da ih cenis i poštuješ. A u junu postaje prava ludnica! Nemoguće je da ti se potrefe sve stvari, nešto ćeš ipak morati da propustiš. Ali opet sve zavisi od tebe, koliku želju imaš da nadoknadiš propušteno. Neki ljudi su dolazili pravo s mature, ujutru na čas da odrade elaborat, iako nisu spavali ni minut. Neki ljudi su svakog vikenda putovali iz Kragujevca, Užica, i drugih gradova, i odmah potom jurli nazad da bi stigli u školu. Ako si iz Beograda, trebalo bi da se diviš takvim ljudima, i da ceniš svoju sreću.
Što se tiče prijemnog i samog spremanje za polaganje, pomislićeš da je nepotrebno godinu dana. I neću te lagati, nije potrebno. Ako želiš samo da se spremis, dovoljno ti je 4 do 6 meseci pripreme, u zavisnosti od talenta. Ali tebi se posao ne zavrsava sa prijemnim. Naprotiv, on tek počinje time što ulaziš na fakultet I da bi bio spreman za njega, i na sve nedaće koje te čekaju tamo, tebe ovi divni ljudi baš iz tih razloga pripremaju celu godinu. Način razmišljanja, i poseban pristup radu, se ne može naučiti za ona 4 meseca. Tako da možda će ti biti prenatrpana školska godina, možda nećeš imati vremena nekad ni da spavaš, ali veruj meni na reč, u trenutku kad se budu završile, žalićeš celo leto što više ne ideš na njih.
Takođe, treba da shvatiš da prijemni može svakog časa da se promeni, ili da se pojavi na njemu što niko nije nigde spomenuo da će biti. Prijemni je jedinstven i potpuno drugačiji, i ne može se porediti ni sa kojim drugim. Zato nikad ne uzimaj sve zdravo za gotovo, uvek očekuj neočekivano. Nek ti moto bude „Očekujem najbolje, ali spreman sam na najgore!“ I na kraju, ma šta god se dogodilo na prijemnom znaj da su te ovo dvoje mladih ljudi pripremili 110%, i da nadalje zavisi sve od tebe i od „viših sila“, koje ne možeš uvek da nadvladaš.
Eto mog viđenja ove škole. Možda nisu jedini koji spremaju u Beogradu, možda si čuo za druge da su bolji ili jeftiniji, ili da su bliži. Ali ja ti garantujem, da za razliku od svih njih pogled Velikog Spremanja ide ne malo, nego mnogo ispred njihovog. Kao što rekoh putovanje tek počinje nakon prijemnog, a ne do njega. A zapravo u tome su oni majstori, da te obezbede da to putovanje prođes brže, lakše, sa pravom ekipom i s osmehom na licu.
Veliki POZDRAV Velikom Spremanju, od sad već bivšeg učenika!
Hvala na svemu.

" Ono što bih ja izdvojio kao prednost ovih priprema jeste dugotrajan rad koji ima za cilj ne samo da vas nauči da crtate i radite zadatke, već i da vam pomogne da steknete ”arhitektonski način razmišljanja”. To se posebno pokazalo značajnim upravo ove godine kada smo saznali da je koncepcija prijemnog promenjena gotovo mesec dana pred sam prijemni ispit. Dobra strana priprema je i to što smo radili u malim grupama i to što je praćen rad svakog polaznika. U svakom trenutku smo znali koju oblast treba da unapredimo. Ipak, svako ko se sprema za arhitekturu treba da shvati da je samostalan rad najvažniji i da su pripreme tu da vas upute u kom pravcu treba da radite. Zato svakom preporučujem da iskorisi što je moguće više pripreme, da se ne ustručava da postavlja pitanja, da donosi radove od kuće na komentar, jer to je i poenta velikog spremanja".